Школски лист

ш еутра оиетг у руке, прочитаимо ш на ново сг векомт. пажлБивотЋу, на ће Богђ навданпутг просв^тлити наш г в разумт., и мм Ћемо постигнути смв1сао, кои намт, се шче неразумлБивт. учини. Трудимо се само и радимо, па намЂ Вогђ милостб свого узкратити неће. Свакш радт. и свакш посао има свого цЂлб и свое послВд-це. Тко с^е, несЂе само онако одт. беде, него зато, што се нада жетви; трговацт. неиде преко мора у далБне земл®, само да се прође, него зато да купуе и продае па да се обогати, а да му те те надежде небБ1 се ни пута лаћао: Тако и мб1 неидемо зато у цркву, да тамо еамо службу одстоимо, него зато да паметн1и, 6 олби и доброд^телБнш изт> нЂ изиђемо. Кадт> изг цркве изиђете, то другг сђ другомт., дфца сб отцемЂ и маикомБ, господа са слугама разговорите се о ономт. што сте тамо чули и научили, и гледаите како ћете што болвма можете оно извршити шго е у цркви запо‐ено и препоручено. КадЂ Богг кога казни, нечини то изг арости и освете, него заго што жели да се лгоди поправе. Ко бежи одт. светлоети, таи неће сг тбшђ нбоизи наудити, већт. самЂ себи; ко бежи одг Бога, и презире н$гове законе, таи не шкоди сђ тбшђ Богу, него самомЂ себн. Кон душа умт. свои често простире кг Богу, ту нитко неће на вло навести моћи. МравЂ, ова малена животенБица, може нама лгодма за угледЂ у трудолгобхго служити. Сматраимо н Љговђ трудЂ, па небежимо одђ труда и подвига. Дшдска похвала наликЂ е на сЂнку. Лгоди су такови да кога данасЂ хвале, сутра га већЂ куде. Не треба зато добро чинити да насЂ лгоди хвале, него зато да тбшђ Богу угодимо.