Школски лист

235

— брбллше диете, да као каце уши имаемо, онт. би намт> ихђ напунио био; и наипосле га се сви крстише и ратосилнше као нротуве неке; па шта мисиишђ, како прозваше тогт>? „иВалнда веселнкомт. каквимЂ? „6 стб баш-в веселнкомт., — лудомг, пакг већомг него оно инџкнирца; и онда видимт. н, да невали ни овако, ни онако, него среду држати треба: гледаи и лгодма у очи, алЂ учтиво и нростоино, а гледаи и преда се, говори и с' лгодма, где е место и колко приетои, и мисли и собомт., ето ти мое целе таине. Други редт. дође старцу трговчићт. неки, и почне му се лмто на свого несрећу тужити, а старвцЂ га ногледи и узме тешити. „Не тако Стеване, не тако, већт. срећу и потражити валн и прионути за нбомђ валн, пакЂ ће бити. Срећа е као лепа девоика, ионоеита, и неда се, и млогога намучи, али се опетг наноеледку преда, само взлн око нЂ одити. ,,„Е мои деда Милисаве лако е теби; теби е све за рукомт. ишло, а н самв гледо и гледо, на све бадава, већ -б ми е дошло да скрстимт. руке, па никудг ни корака. „Тако, да скрштишт. руке! држишт, ли доиста ти, да су скрштене руке наипречи лект. ? У скрштене руке браико, никадг се она ние никоме дала, већг одити за нбомђ валн, пакг добро пазити како носђ сто1и. „„КаКО НОСЂ СТ01И? »Да да, како носб стоји . Кадт. оно оваи комшин мои ту кућу зидаше, биаше цео путЂ блатомЂ и камен^мЂ и грађомЂ и скелама закрченЂ. Наедаредг искрсну одђ некуда оваи исти еадашнви капетанЂ, онда за оногб доба младЂ адвокатЂ, млатагоћи рукама а тако запетимЂ у висђ носомђ , да му управо зуби равно са скеломЂ дођоше; пакЂ како се некуда заукао бинше, наедаредЂ се а тако живо о едну греду уда-