Школски лист

236

ри, да се три корака натрагт. поведе, пакт. на већу несрећу свого и на неки камен% паде; те ту и ногу сломие, и онако ено где хошт. и данЂ данаст. нарама. „„Иди молимте! можешг ако оћешт. непрестано подт. ноге гледати, па кадт. ти е суђено зло, неће ти ни десетеро очиго помоћи. „Дакако да неће алг не са судбине, него с' непослуге очима и памећу. Ти знашт. онога нашегт. младогђ стихотворца, и валвда се сећашт., и онђ истимђ тимг путомг дође; пакг ил' е стихове правио, ил' о чемг другомг забринутт. био, доста, онђ тако погнгорент. туда наиђе, да ни три корака предт. собомЂ довидити немогаше. Наедаррдг, баш^ кадт. подђ скеле подиђе, уже неко озго пуче, и една се греда за нбимт. отиште, те башт. н1*му предт. ноге паде, срећа те га неумлати. Онт> обнесвесћенЂ ту одђ стра падне, и мораше га кући однети, где нуни осамт. неделл одлежа. Тако видишђ како и онаи и оваи прође ; ал-в паметно валн, — да на што би памет-в била — свуда лепо около себе гледати и пазити, пакЂ онда се недогађа башг лако зала и несрећа. ОнетЂ трећи редт. дође к' старцу младЂ занаџив неки, да новаца нешто узаими; „неће ми башЋ млого требати, а дошо самв управо теби деда Милисаве, знамЂ да ме нећеш-в одбити. „На ове га речи старацЂ мало погледи, пакЂ упита: „а колко мислишђ даће ти требати ? ,,„Та маленкостБ, едно десетакЂ Форинтака. ,,Е, кадЂ ние више, то ћу ти дати, алЂ и да видишђ да те волемЂ, оћу ти и узЂ нви гошђ нешто дати, што међу паметнима иинду дуката вреди, и што те може обогатити, ако ме узхтешг нослушати. „,,0ћу, само реци шта е? „Ништа млого, една мала приповедчица: за мое младости има смо овде едногЂ џелепџиго, то ти еданЂ