Школски лист

237

одђ наибогатиш лгоди бинше, и само га вдна вдина речћ, што е обичаи имаше говорити, са свега нЂ-. говогђ лепогЂ блага на штапЂ и торбу дотера. А знашт. коа? кадгодг га упита смо: како е господару Перо, како вамЂ иде трговина, чуемо да сте лепо добили, онђ намЂ одговараше: иди богати! маленкостБ, петЂ шестЂ стотинакЂ Форинтака, шта ми е то! А кадЂ га опетЂ упита смо: та ел' истина за Бога што говоре, да сте толико силно штетовали! Онђ опетЂ онако: аиде богати, петЂ шесгЂ сготинакЂ Форинтака, па толика вика. Онђ намЂ то тако ладно и немарно одговараше, као да три ковниде кодђ куће имађаше. У лепомЂ и красномЂ имућству бинше онђ , алЂ као што реко, та едина несрећна речв дотера га на штапЂ и на торбу. Колико ти оно заиска одђ мене? „„ДесетЂ Форинти деда Милисаве. „Да да, алг чуи 10 шђ едну: у исто оно доба бинше оваи исти 1ова гкитарЂ младЂ и сирома момакЂ, алЂ са друге речи, што е обичаи имаше говорити, сазида онђ себи толике куће, поотвара толике дућане, покупова толика добра, и ето га данасЂ наивећи газда, а све са мале речце едне, шта мислшнђ с' кое? Нђга кадгодЂ запвта смо, како е 1ово, едал' добитка што? Млого Милисаве, — чисто му играше очи одђ радости — млого, пуну стотину Форинти. А кадЂ му опет реко смо: шта е 1ово, шта си се снуждио као убиенЂ, а онђ одговараше: пронадо, пропадо, изгуби све, еи мо1и петдесетЂ Форинти. Тако 1ова, пакЂ ето га даваСЂ наибогат1и човекЂ. Еое ти се већма допада? 1ова — 1ова. Не диете; ни онђ ми се увеКЂ недопада, и кадкадЂ е гори него оно господарЂ Пера; онђ опетЂ ту нЂгову речБ свудЂ говори, и кадЂ убогои сироти милостинм треба да подели, и кадЂ приателл коегЂ свогђ изђ беде и неволЂ с' маломЂ помоћи извући валн, у-