Школски лист

253

види, колко далека човект. у свомђ животу дотерати може, кадЂ у полезномЂ поелу сваки данг само по вдант. сатт. пробави, и колико хошт. млого далЂ, кадЂ се сваки дант. помучи, да 6олби и савршети буде, и да за свое и свои домаћи благо по штогодт, учини. Али, ко неће да почне, таи неће ни дочети, и коме нив мало по мало д^волбно , таи никадт, искусити неће, како се са малвмг и ситнимђ мало по мало до млогоп. и до великогг дође. „Не назида града у едноме даиу" са тимт. се изговараго млоги нерадини и ленви лгоди, кои неће свогђ поела да тераго, него око н$га зеваго, и уморе се ире негЂ што су га започели. Али е са свакимг градомђ овако било. Ту су млоге вредне руке млого дана одђ раногг готра до мркле ноћи ст. волбомђ радиле, и нису оставлнле, докђ ние посо свршенЂ био. Тако су постали сви градови. Тако чини и ти, штогодђ чинити имашЂ. „СдаредЂ ние ни едаредЂ." То в наигора међу пословицама, и оно е неваино рачунџин био, кои е начинио. бдаредЂ е барЂ едаредЂ, то се неда иорећи. Кои едаредЂ украде, таи целогЂ живота свогђ никадЂ више сђ образомЂ рећи не може: Фала Богу, л нисам никадЂ ништђ туђе дирнуо. Ко едаредЂ украде, довекЂ се за хрсуза држи, вели пословица. Ту ние дакле едаредЂ ни едаредЂ. А кадЂ крадлБивца увате, опда е едаредЂ више негЂ едаредЂ. И млого се реда управо рећи сме, да е едаредЂ, десегЂ — сто — и илнду реда. Ко вдаредЂ зло уради, онђ га обично и далб тера и неосгавлн, докђ наипоеле не изађе она пословица: Тиква дотле на воду иде, докђ се не разбие.