Школски лист

254

Л а с т е. (Иач. природословни иаука.) У пролеће, кздђ су ее ледови и снегови већт. одтопили, и већг топјии воздухЂ пролазитн пође, пакЂ и муве и бубе по нЂму пролетати почну, онда намг и ласте дођу. А где су биле зими, и одкудт. долазе? Изђ далека, преко више стотина мила далеко изт. преко мора, преко брда и долова и преко велики простора землЂ. Ко имђ е казао, да е нама опетЂ пролеће дошло, и да опетЂ муве и бубе по воздуху лете и туда се играго? Ко инђ показуе пјтђ крозЂ воздухЂ, где ни стазе нема ни ограђени друмова, нити има задевени кажирука, да ее зна кудЂ који путЂ води? и опетЂ ни една пута незађе, свака дође опетЂ на исто место и у добро доба. Ласте немам разума, као што човекЂ има ; оне неумеу као човекЂ маслити; и опетЂ намЂ се свиди све штогодђ чине да е так > мудро и премишлЂна, да не.инђ ноео млогогб човека застидити мора. Богђ е ш.има, као и осталимЂ животинама неки особити нагонђ дао, по коемЂ се оне управлнш. Тимђ нагономЂ научио ихг в творацг она художествена гнвизда правити, и путЂ преко далеки земалн вовдухомЂ погодпти. Мало в тица тако на летенм брзи и вешти као што е ласта. "Да може онако по васданЂ непрестано летити и на летенш ловђ ловити,зато има онако дугачка и са снажаимЂ мишцима сиоена крила, с' коима воздухЂ просеца и онако брзо лети. Да би се итрие окретати могла, зато гои в реаг као вилшшка усеченЂ; а ноге су ши врло мале и слабе, да 1ои при летенш несме/гаш, кадЂ ихђ и онако врло мало погребуе. Опа иста мудроств створителФва, кол е кокошима велике ходеће, детлићима иужашће, соколовнма грабл&иве, а родама за гацанђ блата високе, та е и ластама те ма-