Школски лист

332

плбини еунца, доволбно »гбста имао, да около зеилЂ тече, толико е велико сунце. Кодт. толике величине лако е могућно, да оно при свои тои непонатно великои далвини онетт. толику снагу светлости и топлоте има. Звездочтеци нашли су, да е сунце собомЂ тело тамно, као што е и наша землл, и као што е и месецг. МесецЂ намЂ се чини светалг, ербо светлостБ одђ сунца добивену кон га осветлнва нами одбин. И земла би намг ее исто тако, кадЂ би е могли са месеца гледати, светла чинила. Као што е землн воздухомт, окружена, тако е сунце светлосћу, а зраци те светлости нричиннваш топлоту, чимт. крозг нашЂ земни воздјхђ цродру.

Ходеће, столће и репате звезде. Сунце об&сава нашу землн) и месецЂ кои око земл^ћ тече ; оно осветлнва и ева она небеена тела, што се као и наша землн около нФга мичу. Та тела чине намЂ се да су као и остале звезде, алЂ ихђ разликуемо одђ остали звезда тимђ , што ихђ видимо, да се око сунца мичу, и зовемо ихђ ходеће звезде, илђ грчкимЂ именомЂ планете. И наша е землн такова планета. Алђ одђ сви неброини звезда, што ихђ на неб} видимо, врло ихђ е мало, што ее око сунца мичу, и одђ сунца светлостБ имаш. Сђ нвима е сасвимЂ друга стварБ, Колкогодђ намЂ се чини, да су безЂ икоегђ реда но небу нросуте, опстђ стое оне ненрестано една нрема другои у истомђ реду, нити се една одђ друге размичу нитђ смичу. Гледнимо само н. п. они лепи велики седамЂ северни звезди, што ихђ великимђ илђ воловскимђ колма зовемо; на ковмЂ ихђ