Школски лист

381

стовће ствари екочи, и иритомг ее чув преканФ неко. Нека тела кадра су електридетт. електрисани тела на себе примити. и дал^га пропустити; тако смо видли да е човечие тело и да су руде, и гдђ руда начинЂне ствари; а друга тела приме електрицетт., ал неће да га далЂ пропуштам, тако е Ћилибарт., колофони , печатни восакт>, свила стакло. Сва ова тела постану трвенћмт. електрична, и то само на ономг месту где се тру; ту се електрицвтетЂ нагомилава, а неће далЂ да се разлази и разлива, као на онимагоре поменутимт. телама.

С у Н ц е. (бдна ,1екциа изђ географие.) Колкогодг намт. се еунце, кадг се штромг вза брда промоли близу бити чини, опетг е више одђ 21 милионг милн одт. землЂ далеко. Толика голема далћина, даде се лако циФрама означити, алт. нсно представити врло тешко. Топовско тане снагомт. барута избачено пролети за едну секунду 600 стопа. Кадг би се то тане еа земл® управо на сунце бацило, и кадт. би неирсстано томђ брзиномЂ летило, имало би двадесетг и петт. година дана непрестанце да лети, докђ би до сунца дошло. Лако се понн, да сунце као неко тане, у томђ простору свега безЂ икоегЂ подупирача само о себи стои, ербо га тако видимо, ? лђ нЂгову величину нсно понати врло е тешко зато, што е тако врло далско одђ насЂ. Сунце е тако велико да кадЂ би шуплФ би^ ло, у нЂга би могла не само наша землн стати, него и месецЂ, кои е преко 50 илада милн одђ на јђ удал$нђ , имао би доволбно простора да се рађа и седа: шта више могоби 1ошђ едаредЂ далеко толико удалЋнђ одђ земл^ћ бити, као што е, и опетЂ би у шу-