Школски лист

329

це као некимг ветромЂ кренуте, на н^га налете, и за нбга се прилепе, и уверили су ее да онг ту снагу има ситне мрве одт. сваконви ствари на себе навући, и доникле ихђ засе као прилеплфне држати. И будући , да се у грчком^ езику ћилибарт> електронг зове, Т о е та снага привлачећа кого онђ трвен% покаже, електрицитетомг названа. Ћилибарг и магнетЂ у томе су едант. другом^ подобни, што у оооимђ има нека привлачна снага; само што магнетЂ привлачи гвожђе , а Ћилибарт. привлачи сва мала и лака тела; магнетЂ се немора пре рада трти, а ћилибарт. мора увекг пре добро натрвскЂ бити, ако оћемо, да привлачи ; магнетт. привлачи само са оне свое две поларне точке наивећма , а ћилибарг са свомђ површности тела безЂ разлике; магнетч. в едант. кои гвожђе ка себе навлачи; а окромх ћилибара има нби и више други тела, кон трвена ту исту виамениту снагу електрицитета показук). Узмимо парче смоле илђ колофонин илђ печатногђ воска и таримо га о алвину пакЂ придржимо га изнадЂ кагви мрвица, биле одђ ко&му драго материе, песакЂ , пера , папирЂ и пр. оне ће привучене бити. Може гдеко номислити, то е лако поннтно, ербо е смола и колофони и печатни восакЂ са ћилибаромЂ сродно, и то су дрвене смоле илђ одђ н ^ начин^не. Алђ исту ту привлачну снагу има и стакло, кадЂ се крномђ таре, а стакло башЂ са смоломђ никаквогЂ наличин ни сродства нема. ПривлаченЂ лагацки мрва то е еданЂ знакЂ електричне снаге, алЂ не едини ни наиглавнш. КадЂ стаклену це†илђ штапићЂ, на сувомЂ времену са вуненомв крномЂ живо трти узмемо, постане електрично. Принесемо ли му онда чланакЂ нрста близу, оно скочи варница изђ стаклета у претЂ, кон при томђ прелазку зашушти, нрсне, као кадЂ се дрво ло-