Школски лист

413

ђегЂ буковогг дрвета едва толико ватре даде, колико 7 Фунти углл, то е дакле текг у полу. Таи угалв зове се црни илг сеини угалБ. Млого е кртји пзкђ и манЂ вреданЂ мрки угалв. У таванима мркога углн налазе се 10 шђ читава целокупна дебла заедно са гранама лишћемЂ и плодовима, и могу се лсно познати, каква су, и у кои родЂ спадаго; алЂ и угалБ е оваи дрве;гу тако подобанЂ, да би га млоги за гпалбно дрво држали. Одђ овогђ углн наиболтв горе онаи што е тврђи и снинхи; а што е кои кртји и више на обично дрво наликЂ, тимђ слаблго ватру дае. Наилошш е онаи, што е тако кртЂ, да се међу прстима као грудва землФ разпада; оваи се угалБ мора наипре квасити, пакЂ у калупе стезати и сушити, и текЂ онда може за огре†поднети. Колико е наше царство угл^мЂ богато, то се 10 шђ проесапити неда, ерЂ се текЂ одђ скора угалБ копати почео. Године 1819. добило се у целомЂ царству и црногђ и мркогЂ углн ускуиЂ само два милиона центи, а године 1851 изкопано е више одђ двадесетЂ милиона. Наивише се данасЂ добива изђ Ческе, како црногђ тачо и мркогЂ угла ; после долазе по реду какога све манЂ даго: Шлезиа, Моравска, доина Аустрил, Штаерска, Маџарска, Галициа, горнн Аустрин, КранБска, Банатв, Ломбардин, Далмацин, Млетачка, Истрил и Тиролска. УгалБ се мора дубоко изподђ землЂ вадити, а тресетЂ се озго на врЂ земл® находи. Онђ се састои изђ густо уплетени конаца жабокречине и други ситнш растЈзниа, и има га само илђ у барама илђ на онимђ местима, где е кздгодђ бара било. Ко ће да га влди, мора наипре воду на нрке одпустити, после тресетЂ одвалБивати и на гомилама сушити. Оно што е мекше, стеже се као и блато у калупе. Што се кои