Школски лист

№ млого, ио шумама, по брдима и барама. У евима већимг рекама има млого рибе. Рудокоилн има знаменити златомг и Сребромт., оеобито бакромЂ и гвожђемг, алЂ наивеће е рудареко богатство угалБ, коемг 6 по валпности едва пара наћи. ОвДе е знаменита трговина и провозна за Турску и источне землЂ кон сва овудт> пролази, а 10шг знаменитин с« батвена са раномг. Ову помажу и водени и суви и гв<'здени путови; пароплави нлове Дунавомг, Тисомг и Савомг и извозе силну рану у Мађарску и Рвацку. Паровози иду одђ Базинша до Сегедина и скопчаваш Тису с' Дувавномг и Савомг. ТелеграФа има одт. Темишвара на све стране пружено Араду, Вршду, Бечем и Новоигб Саду Илоку и Вемуну, и Сегедину све низг главне и добре друмове. Ова е вемла била шшт. одг старо римски и грчки времена населнвана и разселнвана, овде су силни крвави ратови боеви вођени, и силни народи едан другогг нроганнли и станБивали се, одт. коихте . су се ова четирг кпо главнил одржала: Срби, РумунБи, Немци и Мађари. Црквомг нрипадам Срби и Романи православнои, Немци и Мађари римскои, понешто унинтскои и лутеранскои. Главне народности има три: Срби на мгу и западу, Романи на истоку, а Мађари на северу. Срби, но коима се ова землн и зове србско во&водство, населили су неке краеве одт, врло дсвнашнви времена, алг утвтврдилису се текг одг 15. стслбтин, чрезг чешће насеобине изг Србие. 17. и 18. столетин било е овуда велики и крвави боева са Турцима, нод коима су ове землг лмто стеннле и опустошене биле, докг ихг нису Срби под г. ауст[»и?:гимг воиводама ослободили и Срби еа Немцима оиетг ноново обделали. Год. 1690. На позивг цара Леополда I. дошло в 36000 ербски породнца подг предводител&ствомг иатринрха