Школски лист

т

Арсениа Чарноевићд у ииуСЈОшенг Дремг и Дачку. На карловачко мђ миру год. 1699. буду ове обе провинцие одђ Турака очишћене, и добии милитареки уетавЂ. 0 пожаревачком -б миру године ^718. нодпадие и Банатг но дг нашегЂ цара, и одавде буду Турци изтерани, пакЂ исти уставг добие и Банатг. Поеле одбиени Турака престане та нужда милитарскогг устава и године 1747. иареди се провинцивлна влада, и буде подђ царомг 1 осифомђ II. подђ централну владу мађарску подвргнута. Одђ оаог^ доба почву Мађари Србе угн*тавати, докђ ние год. 1848. и 1849. до крвави боева дошло, кодг Алибунара, Перлеза, Мошорина , и Сентомаша. Год. 1849. будне чрезг царски датентг одђ 18. Новем. Воиводство одг Мађарске одлучено, и влада воиводства царскомт. иестозаступничству подвргнута. Ова круновина сачинлва садг едну за се гуверним, са главнимг градомг Темишваромг, где гувернаторЂ седи, коеаг е у помоћи вицепрезидентг, еданг дворски и више други земалвски саветника. ПоделЉна е ова круновина на петг окружиа; темишварско са шестЂ, лугошко са четирг, бечкеречко са осамг, сомсорско са шестг и новосадско са петг срезова. (Оди покажи ми на карти границе? брда? равницу? баре ? нескове? покажи реке и норедЂ кои места теку? нокажи наиглавниа места окружна ? сревка? Покажи наиглавние друмове и пр.?)

Славоннн. (бдна лекцин изђ геограФие.) Славонин, некада самостално кралбветво, доцнив прАсаединЉна Мађарскои, сачиннва одђ год . 1849. са РрвацкомЂ едву засе круновину великога аустрискогЂ царства. Славонин е ограничена северно Дравомг, мж-