Школски лист

508

саран^нЂ? А у кои е данг 1исуСЂ Христосг вас. крснуо ? дд ндса скободиши стрдст/и, да насг ослободиш-в одт. страсг1и, одђ слабости одг грЂхова нашихг. Зашто е дакле СпасителБ страдао , умрго и ускрснуо ? КадЂ то знамо, шта намЂ валн радити, да се достоини покажемо те велике милости СпасителБве? жикоте и коскресенГб нлше. Т б 1 кои си животђ и васкресен1е наше., — чрезг тебе надамо се васкреснути и животг в Љ чнбш получити , Т б 1 си насг научјо томе, и утврд1о у томђ наданго. Гбсподи сллкд тек^. Господе слава теби. Кои мб 1 зна разнснити ову п-ћсму? — Ту ћете садт. на паметБ изговорити и полти научити. —

Народва песиа за ученЂ на изустг. Д е о б а ПкшиП а. М^сец кара звиезду даницу: „Ђе си била, звиездо данице? ђе си била, ђе си дангубила? дангубила три биела дана?" Даница се нБму одговара: „Л самБ била, н самБ дангубила, више б$ла града Београда, гледагоћи чуда великога, ђе диеле браћа очевину, Нкшићг Дмитарт. и Лкшаћ -Б Вогдане*) лиепо се браћа погодише, очевину свого подЂлише: Диитар узе землго Каравлашку, Каравлашку и Карабогданску, и савг Банатг до воде Дунава; Богданг узе Сриемт. землго равну, Сриемг землго и равно ПосавлЂ, и Србиго до Ужица града; Дмитарт. узе донби краи одђ града, и Небоишу на Дунаву кулу; БогданЂ узе горнБи краи одђ града, и Ружицу цркву насредЂ града**). 0 мало се браћа завадише, да ј) бдни и овд1з п^ваго СтЂпана м^сто Богдана. *•) Та црква и сад стои у дон$му граду, али се не служи, него Турци држе у нбои барутЂ.