Школски лист

§09

око шта, веће ни око шта: око врана конл и сокола: Дмитарг иште конн стар^шинство, врана конн и еива еокола, Богдант. нФму неда ни еднога, кадт. у гетру мтро освануло, Дмитарт. узн вранца великога, пакг полази у ловг у планину, а дозива лгобу Анђелиго: „«Анђелин, мол вЂрна лгобо! Отруи мени могт. брата Богдана; ако ли га отровати не ћешЂ, не чекаи ме у биелу двору."" „Кадг то зачу лгоба Анђелин, она седе брижна, невесела, сама мисли а сама говори: ,,„Што ће ова синн кукавида; да отруемг моега ђевера, одђ Бога е велика греота, а одг лгоди иокорт. и срамота; рећи ће ми мало и велико: видители оне нееретнице, ђе отрова своега ђевера; ако ли га отровати не ћу, не смЂмг воина у двору чекати."" „Све мислила, на едно смислила: она оде у подруме дон$, те узима чашу молитвену, еаковану одг сувога злата, што е она од оца донела, пуну руина наточила вина, пакг е носи своему ђеверу, лгоби нЂга у скутг и у руку, и пред нбим*б се до землвице кланн: „„На част теби, мои мили ђевере! на част теби и чаша и вино, поклони ми конл и сокола."" „Богдану се на то ражалило, поклони 1ои конн и сокола. ДмитарЂ лови циелЂ данг по гори, и не може ништа да улови; намЉра га пред -б вече нанесе, на зелено у гори езеро, у езеру утва златокрила, пусти ДмитарЂ сивога сокола, да увати утву златокрилу, она му се не да ни гледати, него шчепа сивога сокола, и сломи му оно десно крило. Кадт. то виђе Лкшићт. Димитрие, брже свлачи господско одЂло, пакт. заплива у тихо езеро, те извади сивога сокола, па онђ пита сивога сокола: „„Како ти е, мои сиви соколе, како ти е без -б крила твоега?"" „Соко н4му пискомђ одговара: „„Мени есте безЂ крила моега, као брату едномЂ безЂ другога."" „Тад' се ДмитарЂ бЂше осћтио, ђе ће лгоба брата отровати, па онђ уза вранца великога, брже трчи граду Биограду, не би л'