Школски лист

510

брчта жива затекао; кад^ е био на Чекиек-ћуприм, нагна вранца, да нреко нЂ пређе, нропадоше ноге у ћуприм, слома вранацт, обф ноге нрве. КадЂ се ДмитарЂ виђе на неволћи, скиде седло сђ вранца великога, пакЂ заврже на буздованг перни, брже дође граду Биограду, како дође, он лгобу дозива: „„Анђелин, мон вЂрна лмбо! да ми писи брата отровала?"" „Анђелин нЂму одговара: „„НиесамЂ ти брата отровала, веће самв се сђ братомЂ помирила."" Сеобе србскога народа. У наистар1н времена живили су сви Словени у скуну. Они су становали наипре у Азш, одкудт> су се изселнвали у Европу. У првимЂ вековима иосле Христовогђ рођенн бмли су настанбни у пространимЂ землима између реке волге, црногЂ и балтичкогЂ мора. На 375 године после Христа кренули су се изђ Аз1е у Европу Хуни, народЂ татарскогЂ порекла. 11решавши Уралске горе погнали су предЂ собомЂ све народе, на кое су у свомђ нуту наишли бмли. Ови народи, одђ Хуна нападнути, или су се морали нодчинити нћговои власти, и сђ иБима у заедници воевати на друге народе или су оставлнла свон стара седишта, и тражити себи ново отачаство. Одђ ото доба започеше се важни догађаи, кое у Исторш називамо сеобомЂ св1м народа. Са†стар1и светЂ био е неколико векова узнемириванЂ народима, кои се нигде немогоше тврдо настанити; свиколици народи на истоку, северу, западу и мгу Евроие 6 б1нху међу собомЂ у ненрестанимЂ ратовама сђ тога, што су неки тражили за себе ново отачество, а неки су опетЂ бранили своимђ животомђ свом постоибину. Нри оваквои големои вреви, и непрестаномЂ комешанм немогоше ни Словени остати на миру у земллма, где су живили. Одђ 4. века починмћи иа га