Школски лист

511

неколико стотиаа година бћтнху узнемиривани одг странм народа, и приморавани да бране свое земл^ћ, или да траже себи ново огачаетво. Ова узнемириванп бвма су главнБш узрок-в, што се и Срби одцепише одт. осталв1 Словена, и што одоше да траже нова седишта. Докг су Срби 6 б 1 ли у скупу и заедници сђ осталимђ Словенима називали су землш, где су живили: Бопкомђ Та землл лежала е у садашнБои малои Рус1и између ДнЂстра и Прута. Странци су ову землго звали: БеломЂ Србхомг, а Србе су звали БелимЂ Србима; коима еу суседству бБ1ла Бела Хрватска с Белим Хрватима. — У малои Русш и данас се зове некш предел измеђ Прута и Днбстра: Боиком, а жителБИ у том предћлу зову се Боици КадЂ се навршило шестг стотина година после христовогЂ рођенн изметуше се немири међу Хрватима и Србима. Хрвати се подигоше, и спуетише се на шгозападЂ, па по дозволенго грчкогЂ цара Иракл1н настане се у севернои Далмацш све до реке Купе и Саве (634 год.) На две године доцние узнемирише се и Срби; два брата разделе народ међу собомЂ; иеданЂ од нби сђ половином народа спусти се на гогђ , папо примеру Хрвата заиште, одцара Иракл1н, да му допусти, да се сђ своим народом може населити негде у н^говим земилма. Тада е грчко царство 6бш > у зломђ станго. Разни, полудивлБи народи. ГерманскогЂ , славенскогЂ и татарскогЂ поколенл нападали су одђ много година римску државу. У непрестанимЂ боевима са овимђ полудивлБимЂ народима тако в ослабила грчко-римска држава, дасу грчкицаревичесто морали плаћати данак воиводамаонБЈПолудивлвинарода. ЦарИракл1е, као што се нређе зарадовао Хрватима, тако е сад лепо дочекао србске посланике, радо и свесрдно 1ошт дозвол1о, да се наста ■ неун^говимземллма,и одреди1оштТесал1го, да се унћии настане, незактевагоћи ништавише од нби но само то, да бране грчко царство против нбговвог непринте лн.