Школски лист

ш

накг на овоме свету, саблн му се по калдрми вуче, свиленЂ калпакЂ оковано перЂ, на гонаку коласта аздил, око врата свилена марама, на*руци му бурма позлаћена, обазре се и погледа на ме, с' руке скиде бурму позлаћену, с' руке скиде, па емени даде: „На, довоико, бурму позлаћену, по чему ћешЂ мене споменути, а по бурми по имену моме: ево т' идемг погинути, душо, у табору честитога кнеза; моли Бога, мон душо драга, да ти с' здраво изт, табора вратим-Б, а и тебе добра срећа нађе, узећу те за Милана мога, за Милана Богомђ побратима, кои' е мене Богомт. побратио, вишнбимђ Богомђ и светимЂ 1ованомЂ; Л ћу теби ручни деверт. бити."" „Ва нбимђ иде Топлица Милане, красанЂ гонакЂ на овоме свету, саблн му се по калдрми вуче, свиленЂ калпакЂ, оковано пер®, на гонаку коласта аздин, око врата свилена марама, на руци му копрена одђ злата, обазре се и погледа на ме, с' руке скиде копрену одђ злата, с' руке скиде, па е мени даде; „На, девоико, копрену одђ злата, по чему ћешЂ мене споменути, по копрени по имену моме: ево т' идемЂ погинути, душо, у табору честитога кнеза; моли Бога, мон душо драга, да та с' здраво изђ табора вратимЂ, тебе, душо, добра срећа нађе, узећу те за верну лгобовцу.""" „И одоше три воиводе боине, нби н данасЂ по разбом тражимг." Ал' беседи Орловићу Павле: „Сестро драга, Косовко девоико! видишђ , душо, она копла боина, понаивиша а и понаигушћа, онде и' пала крвца одђ гонака, на доброме конго до стремена, до стремена и до узенђие, а гонаку до свилена паса, онде су ти сва три погинула, већЂ ти иди двору биеломе, некрвави скута и рукава." Кад девоика саслушала речи, проли сузе низђ биело лице, она оде свомђ биелу двору, кукагоћи изђ бивла грла: „Ло лдна; уде ти самЂ среће! да се, ндна за зеленЂ борЂ уватим, и онђ би се зеленЂ осушио."