Школски лист

619

в^ств, сш вллгослокена ка к^кки, ико нелгг!. Браћо: Б огђ и Отацт> Господа нашегг 1суса Христа зна, онг кои в благословент. вавекг, да нелажемг. Еа Дд/ид'сц1г изическУи кндзг Лр/дм цдрд стреждше Дд/млскх грдда, гати м /\ \ от )\: и ско^нцели кх ко'шници ск^Кшена вмха по сткн^к, и изБ"кго'х2 изх рг>КЈ{ егш. У Дакаску (граду у Азии) незнабожачки кнезЂ Арете цара чуваше Дамаскг градг, и уватити ме ктеде: и крозт. прозорЂ о концу у котарици спустише ме по зиду, и избего изћ руку н^гови. Похеллитиса же нг пблз^ста ми; прУидг> ко ка кид^н У а и шкрок/нТА Г дна. Али Фалите се непомажеми; ерт. ћу даћи на виђена и откривенн Госиоднн. к^а челок^кд ш ХрУст^ прежде л^тг четиржддесдти (аци кж т^Мл^к, не в^ма, лфе ли крол1 <г к т^лл, не к-кли, Бо'га в^Еств) косхифенд кмкшл тлковлго дотрепАгш нгвгсе. Знам човека у Христу, пре четрнаист година (ели у телу, не знамг, или осимђ тела, не знамЂ Б огђ зна) кои однешенЂ би до трећега неба. И в^ма тлкокл челок-Ккд (лцк вг т^л^, или кроЛ1 <г ћ т^лд, не к1шг, Богг в-Кст^) гако восхиф/на вист^ в2 рди, и слушд неизреченнУА глдголу, ихже не л^гк б'стк челок^кг? глјго'ллти. И знамт. таковогт. човека, (ели у телу, или осимђ тела, не знамЂ, Бог зна) кои однешенЂ би у раи , и чу неизказане речи, кое ние слободно човеку говорити. (!) тдкок^ли похкдл!0са: ш сев^к же слмош не поХ кдлкса, то'кл»ш ш нел10фехг л\оих2. С' таквимЂ иофзлићу се , а собомЂ самимЂ нећу се Фалити , већЂ о слабортита моима. Дфе во косхоф'^ похкдлитиса, не вЈЈд^ вез^енг, истин^ во рекгЈ: фдждг! же, дд не клкш кто кознепфГ!етг ш Л1н <г к плче, еже киди гг Л1А или слишита чт'о ш л ^ене. А ако би се хтео Фалити, неби био безуманЂ, ерЂ би истину реко; али штедимЂ, да неби ко помислио о