Школски лист

520

мени више, негЂ што ме види илт> чуе што одђ мене. И ЗЛ пршншгдд Шкров/ША Д4 Н5 ПрбВОЗНОНЈ^С А, ДЛД6СА Л1И ПДК0СТНИК2 ПЛОТИ, ЛГГ6ЛХ СЛТДНИН2, ДД МИ плкости д^етг, дл не превознош^сА. И за премнога одкривенл, да се неби понео, даде ми се пакостник у телу, анђео сатанинт., да ми пакости прави, да се непонесемЂ. Ц) сшћ три крлти Г^д молих^, дд шстгЈпита ш менг. За то три пут-в Господа моли, да одступи одђ мене. И реч/ ми: „Довл-Еетг ти вллгодлтк моа: силд во Л10А в2 НШ0Ц1И совернштс А." СЛЛДЦ^ оуво ПОХВЛЛ10СА плче р .2 немофех 2 моихг ; да вс«литса ма силл ХрТстовд. И рече ми: „Доста ти а благодатв мон; ерг се сила мон у слабости тект. показуе." Наислађе ћу дакле Фалитисе немоћима моима, да би се уселила у мене сила Христова.

Народва песша за ученЂ на изустг К о с о в к а Д д в о и к а. Уранила Косовка девоика, уранила рано у неделм, у неделш прие нрка сунца, засукала биеле рукаве. засукала до бели лаката, на плећима носи леба бела, у рукама два кондира златна, у едноме лађане водице, у другоме руменога вина; она иде на Косово равно, па се шеће по разбош млада, гхо разбого честитога кнеза, те приврће по крви гонаке; когб мнака у животу нађе, умивага лађаном-в водицомђ , причешћуе виномт> црвениемЂ, и залаже лебомт. биелиемг. Намера е намерила била, на гонака Орловића Павла, на кнежева млада барнктара, и нЂга е нашла у животу, де-