Школски лист

592

то 1ои Лгобица одговори: „Та чудотворна травица ?>овесе страемивосшћ, уиамти е Милице, и видићеш да ће ти са нбомђ свакадг сваки терет лакши бити, кад годт. се сетиш нЂ само, одма ће те разведрити и развеселити. 0 ч е н а ш т>. У едномЂ селу изподђ сремске планине бинше еданЂ кнез-Б, кои особити начинЂ знаде , лмде што еданЂ на другогЂ тужбу имаше, измиривати. бдаредЂ М У Д°ђу А ва селннина, кои незгодну парницу имаше; обоици имђ предстонше, више изгубити негт. добити. КнезЂ ихђ покуша измирити, и изговори имђ братски и паметно ; алЂ простаци ко проетаци недаше се доказати. Кнезу никако у главу непође, да може човек волити свого штету него мирЂ; и одпусти ихђ; и после неколико дана опетЂ ихђ призва, и у присудству више лгоди покуша ихђ као у стидђ измирити, и наипосле рекне: „Браћо! наши су оцеви и дедови обичаи имали, пре свакогЂ дела Богу се помолити, да и ми по нбиномђ обичаго учинимо !" на кое речи капу скинувЂ, и руке склоиив почие нсно молити: „Отче наим иже §си нд невесМх 2 " и П Р- а °^ а селака говорише за нбимђ све до „и шстдки ндма долги нлша , ®кшже и ШСТДКЛА6/И2 Д0ЛЖНИКШ/И2 НЛШИМ2" кое речи кнез мало већма узвикну, а селаци за нбимђ; и онда им се окрену говорећи: „дакле браћо! сад смо се и Богу помолили, садЂ ми 10 шђ едаредЂ реците, оћетел' башЂ • да се парничате, пакЂ на што изађе?" алЂ селнци ућуте, и мало часЂ ће еданЂ рећи: „н сам контен, да се измиримо" кое одма и други привати, и едан другомђ руке пруже, и осташе принтелви лгоблЂћи се и помагагоћи гдегодЂ еданЂ другоме могаше.

Издае Епткопска кнвигопечатнн у Новом-Саду.