Школски лист

«11»

Зашто дакле оетану све нлаветне, кадЂ покриеш оранџасту? Гледни у то обондисано коло, на колко ти пола остае плаветна самце и у смеси, а на колико пола оне друге обе главне? Кон дакле преотме махг? А зашто овлада жута, кадт. покриешт. лиласту ? Алђ ние само то узрокт>, има 10 шђ еданЂ. Начин« 1ошт> три точка чиетогт. папира, и намажи на свакомђ само по едну главну бого наполе, алг не у виду полукола р као што си озго чинио, него у виду едне велвке запете, (запнте) кон мора нолу одт. кола заузети тако , да друго половина кола, у виду друге ието таке и толико велике и широке запете остане бела. На едан -б точакЂ намажи едиу запету црвеномг 6 охомђ, на други плаветномЂ, а на трећи жутомт., и покушаи их вдан по едан точак на чигри жврку ил кандилу потерати, да видипгб шта Је садЂ изаћи. Потераи онаи точакЂ, где е црвена запета , учинићети се она низђ нн» стоећа бела зеленомЂ; потераи жуту, учиниће се низђ нн> стоећа бела лиластомЂ; а потераи плаветну. учиниће се она низђ нго стоећа бела оранџастомЂ. Одкуда е садЂ то; ту немашЂ други да преотимлго махЂ, ту би валнло да та намазана боа преотме махЂ, а оно изађе противно, одкуда е то ? Овде е наше око узрокЂ, кое е за белу светлоств удешено; а видилисмо овго да зелена бон са црвеномЂ белу даго, па кадЂ нема низђ црвену зелене, онда е око само себи створи; тако уз г в црвену зелену, а тако узЂ сваку другу свтори ону кон 5 јои изостав, да е кђ белои; допуни. Отуда се и зову у физици те бое комплементарне, т. е. допунавагоће една другу кђ белои. Задатци и питанн. Метни комздђ црвене артие на табакЂ беле , илђ метни комадЂ црвене пантлвике на белу мараму, загледаи се мало у нбн , пакЂ онд » еки-