Школски лист

63?

еа зеленимЂ гранама илг шарама; а зелена еа црвенимт. гранама. Тако в жута наилеаша са лиластимЂ, а лиласта са жутимг; тако е плаветна наилепша са оранџастимЂ а оранџаста еа плаветнимЂ. Све остале една другу више илђ манб укваре, Црвена низг лиласту илт. плаветну учини се неку^ ђ оранџаста и жућа , и нзгуби одђ асности црвенила свогђ ; а опетЂ ове обе чинесе низђ црвену као да су са зеленомЂ и жутомЂ замазане. Црвена иизђ оранџасту изађе некудЂ модра, а оранџаста низђ црвену некудЂ жуто и зелено замазана. Оранџаста учини жуту некудЂ зеленом&, а жута оранџасту некудЂ црвено замазаномЂ. Зелена поредЂ жуте изађе некудЂ модра , а поредЂ плаветне некудЂ жута. Жута поредЂ зелене учини се прлаво оранџаста, а плаветна поредЂ зелене некудЂ тавна. Плаветна низђ лиласту изађе некудЂ зеленкаста прлава и замазана, а лиласта низђ плавегну некудЂ са црвеномЂ умазана. Све една другу покваре, една другои иеда, да се у онои правои и пунои лепоти сво1ои покажу. А како иста та свака оногђ часа чисто сине , кадЂ се низђ нЂну комплементарну метне. Исто се овако могу и по три бое илђ сгодно ил врло несгодно една поредЂ друге метнути , да една другои лепоту подигне, илђ да 10и сву лепоту и милину уквари. КадЂ се по ономђ шестарномЂ колу етави по една главна бон у среду, а около нЂ обе нЂне изводне, онда све три изгубе. Тако се црвена између лиласте и оранџасте учини блеђа, а ове обе низђ црвену изгубе некако онаи свои део црвенила, и учини се свака евоши другои главнои бои ближа, оранџаста буде жућа , а лилаета плаветнин, па ако в оранџаста сама по себи већЂ бледа била, постане садЂ 1ошђ блеђа, а ако е лиласта ио себи већЂ угасита