Школски лист

732

Не бежи одт> школе! Пре двадесетЂ година стано самв н у селу Пригревици, на разкршћу одкуда едант. путт. к' школи, а друпи на ледине води. Ббмо е врло л^по време, некако башЂ око малогт, Николндне. Два детета, кои ме не познаваху, сукобе се ту и почну се овако разговарати: „ДобарЂ дант. Милане" Богт. добро дао Столне „Куда ћешт. Милане" У школу Стонне. „Али си лудт, мои браико , што идешт. у школу. У школи е зло и наонако; све учи па учи! Хаиде самномг на ледине, да се сиграмо, тамо е животг! Кад'в изг школе изиђемо, и кадт. урадимт. свое нослове онда ћу ићи с' тобомт., али садт. намт. валп ићи у школу. Ходи и тб 1 самномБ у школу Стонне, ено видишб садг е башг сказалБка готово на два сата! „Иди, кадт. си лудг; н боме нећу. Ко е луд нек ради ко конб и нека иде у ишолу да лупа главу , а н се идемЂ сиграти." Таи самБ разговорт. чуо пре двадесвтт. година Зимусв ме опетт. иутт. нанесе у село Иригревицу. Таи данЂ бнше страшна мећава. Н се нађемЂ на оном истомђ мЂсту. КадЂ алт. прође покраи мене едан блед, 6 осђ и издрпанг чов^кђ, кои е са†дрктао од лмте зиме. Човект. таи застане предт. наилепшомт. кућомг, а то е била школа, и стане куцати на врати, што е игда могао. УчителБ, здра†и лепт. човЂкђ, отвори врата и изиђе на пол1> да види ко то лупа Тада а чуелт. гд4 се нби двоица овако разговараш. „Добарт. дант. милостивбш господине!"