Школски лист

733

Богг ти добро дао мои драгш! „Малостиввш гопподине смииуите се на мене бедногг!" „Шта вм ишгете одт. мене драгш мои!" Н тражимг поела господине. Н ћу вамт. школу чистити, пећг, ложити, дрва цепати, и све штогодђ заповедите радити, само ме примите, да се одг лготе зиме неемрзнемг!" А зарт. ВБ1 неможете друга посла нађи, него што е таи? „Не могу милостивбш господине!" А зашто небБ1 могли? „Зато што нисам1, ништа учјо !" Како се вб1 зовете? „Н се зовемт, Стпннт.." Ходи Стонне унутра, наполго в данасг врло ружно, а у школи е лепо да неможе леише 6б1ти. Ходи , па ћешЂ барг садт. штогодг научити моћи! Они уђу обоица у школу, и врата се затворе. Стоанг, кои е на школскш врати мол1о учителн да му даде поела, Н1е 10 штђ знао ко в таи учителБ 6 бш. Сећател' се вб 1 дЂцо ко е 6 бш таи учителБ? —

Ластнно гн$здо. Лгобица рекне матера: Сладка мати! одите да вам штогодт. леио покажемт.. Шта ћешЂ ми ноказати Лгобице! запБ1та мати. Одите само молимђ ваоЂ мати, на ћете видити нешто особито? одговори Лгобица, и мати оде за нбом. Лгобица одведе матерЂ к' прозору и полагацко ти рекве: Гледните само тамо горе! мати погледи, и спази подђ етре10МЂ ластино гн^здо, и изђ нћга четирЂ