Школски лист

734

клгона промолЂна, и четирг пута по двч мала ока вире. „Пазите само мамице, садт. ћете хошт. негато видити" рекне опетЂ Лмбица. И мати спази едну лаету, гдЂ долети у гнбиздо, и донесе у клшну мушицу, и мете го у отворенми к.шнићт. наиманЂга ластчета па одлети на трагЂ. Тако е ласта 1оштт> трипутт. одлетала и долетала, и у свакЈи путг доносила е по едну мугаицу, докг нхе сва четири ластчета наранила. Мале ласте цвркутаху везело, а матора ласта облеташе унаоколо и одзивагае ее сво10и дЂци. блте мати, како е то врло лепо видити, што еачв вамт. садг показала. ДопадалЂ вамт. се ? Да, кћери моа то ми се нко допада, то ми башт. тако изгледа, као кадг се вм, тбг и твоа браћа и сестре у подне за ооЂдђ илђ у вече за вечеру посадите! „Па намЂ ТБ1 даешБ ела, да едемо и да се наситимо," — уђе 10и у речв Лгобаца. Тако е Лгобице, — продужимати — и вв1 сте онда тако весели као што су оне мале ласте. „То е 6зшђ добро, — рекне Лгобица, —■ што оне ласте имаго свого милу маику, кон имђ е гн^здо направила, да имаго гдЂ живити. Ко е то нвима казао, да тако раде? Преблапи Богђ е то нвима у срдце усел1о, — одговори мати. — Вогђ хоће, да свака тварка нћгг.ва срећна буде, и човЂкђ и ласта и све животинЂ. 0 како е добарЂ благји Б огб , рекне на то Л(обица .