Школски лист

п

и дозводи му еети одђ свакогЂ, до само едног плода е' дрвета познаан. „Само одђ плода с' дрвета познанн неемем окусити" —уздану Адамт. у себ и— „ева остала дрва даго ми само телесну рану; а оваи плодт, ко1и би ми Душу узвисио и умне снаге укрепио, таи ми е забранЂнт." — Т ошђ приталожаваше онг ову желн) евого, ал кад га сташе примерт. и глает. преваре наговарити он окуси одт. забранЂногг плода, коегг намт. • окг и данаст, у срцу врие. Таки емо ми: што имамо, неценимо ни у што, и све за забранЂним?. чезнући нећемо да буднемо срећни са овимт. што смо, него се отимамо за нечимг, што е преко насг, високо изнадт. круга нашегг. „Ти си тешку забрану човеку дао" — рекоше анђели Богу — „шта би и могло милие бити етворенго, коме си разумЂ дао, него познанФ; па зарт. ћешг га с' тога, што ће заповеств твого до кош часг пресгупити, да смрћу каштигуешт. ?" „Почекаите да видите, како ћу га каштиговати рече шмђ Свемилоетиви — н ћу га башЂ путем нЂгове заблуде, коа ће га с' 6оломђ каннн крозЂ трнЂ и каменЂ терати, другомг раго привести раго лепшега и вишега познанн.

Ш т н ц а, за ирво аокушаванд у чишанчо. А-на, А-ни-ца, Ан-ка, Ан-ча. Ан-ђа, Ан-ђе-ли-н, Ан-ђел-ко, Ан-ге-ли-на. Бо-жа, Бо-го-е, Бош-ко, Бо-силћ-ка, Бла-га, Благо-е, Бран-ко. Ва-са, Ва-со-е, Ве-са, Ве-ее -линЂ, Ви-до-в, Вука, Ву-ка -ши : !Ђ, Ву -инЂ, Ву -и -па, Вла-да, Вла-ста, Вели -мирЂ, Велв-ко, Вучко.