Школски лист

29

нЂга будне." Тада увати Адама еанг, и у ену му се указа другг, што одг нЂгове крви изађе, еднога етвора са нбимђ. Онђ ее радоетанг пробуди и опази в на нви; и кадг му в Богђ приведе, у нЂму се заигра ер^ це, ерг му одђ срца изађе, и онђ е привати говоређв; „ти си моа, и зваћешЂ ее мон, ерЂ си од мов крви и одђ мог срца изашла.« Кога Богђ милуе, ономе и друга даде, одђ срца изведена, те едно за друго одређено спов се у еданЂ ликђ ереће и радости. Алђ ко се за туђимЂ другомЂ загледа, добие туђу полу на каштигу свош; у едномЂ теиу две нееродне душе, мрзе и муче една другу до смртнога чаеа.

К н ш а. Кишо, мати Биагодати! Падаи, падаи, прахЂ утоли, Даи живота гори, доли. Кишо, мати Благодати! Локваси ми цвеће мило Не би л' јоште лепше било. Кишо, мати Благодати! И потокђ те чека вити Па ће болб жуборити.