Школски лист

28

тимЂ лисшсти-, онда дапромене само нромеаЂнг гласг, лисастЂ, лиспатг, и т. д.

Параштие. Лилнст, ii Ев .ч. УсамлФнг ходаше Адамг по рам, негумћи дрва и цвеће, зивкагоћи и милугоћи животна редомг, и радушћи се са целимт. створенФмг, ков свуда пуно благослова бинше; само што међу свима живимђ никог неналазаше, с' кимђ би свое желб и радости делити могао. Наедаредт, онази едну вилу, кош са сво1им у станш оне првобитне снаге бистршимт. и видовитшим окомт, гледати могаше и вилу, о кохима нрича казуе, да су оне први обитагелћи земл^ били. Лилиет. зваше се ово дивно привиђенЂ, кон са нЂнимт, другаридама у ваздуху и на дрвлго и цвећу пребиваше, одт. дветни мириса живећи. „Свака стварв — рече Адамт. — има друга свогг, и радуесе едно с' другимг, о да би и мени та лепа вила другарица била!" — Ово чу небесни отац-Б па рече: „Ти си се загледао у тварку кон ние за тебе створена, алт. да се осведочишт. и самт. сво1омђ погрешкомт. научишЂ, нека ти будне." — Ово изрекавт. изусти речг преображенн, и Лилист. стаде предт. Адама у лшдскомт. виду. Радостно 106 притрча Адамт., алт. одма се и натрагт. повуче, ерт. га вила поносно одг себе отиште говорећи: „Иди, нисам н твое крви; одг небесногг зрака створена а не одт. земл^, векЂ ми е илнде година, снага ми е небесни духова моћ, а ти си смртна и ништна тварка." Ово изусти†одлети, и никадЂ му се више неповрати. Онда рече Богђ : „ние добро да човекЂ усамлбн стош, н ћу му друга дати, да с' веромЂ и лшбави уз