Школски лист

СтеФанг помагао свогђ отца Немавм и брата Саву у зиданм манаетира Хилендара, и докг е по ербскииЂ вемлнма подизао цркве; Вукт. е иетина сед1о на миру у Зети, али ее већ% пуштао у нреговоре са тадашнбимђ римекимг епиекопомЂ (1196 —1198), кои га е називао „кралЂмЂ Дјоклецие а Далмацие" (Кех 01ое1еШе е! Ба1та1;1ае). Чимђ е Немана умрЂО, ВукЂ почне нете показивати, шта е намеранЂ чинкти. Онђ закте, да оевои све ербеке землб, придружи се римскомЂ папи, и у друштву еа мађарекзмЂ кралФмЂ ИмромЂ уђе у СтеФанове землФ, и назове ее: србскимЂ кралЂмЂ. Одђ ово доба почеше ее мађареки кралЂви пазивати: крал^ћвима Срб1е, и одђ ово доба међу грбовима мађарске круне налази се и грбЂ СрбЈе. Имро еа мађарекомЂ воискомђ Н1е се дуго задржавао у СрбГи ; ерЂ му Млечићи ударе на неке вбгове землЂ, и онђ мораде што е брже могао, одлазити, да еебе и евое землЂ чува. Поеле неколикогодишнЂ свађе измири ее ВукЂ еа СтеФаномЂ; ерЂ, као што вели св. кралв у животопиеу свогђ отца НеманЂ: „Ма да се умножиле силе (Вукове) странимЂ воиекама, силе бож1е ние бвио сђ нвима по завету н молитвама сзетогЂ Симеона" (НеманЂ I.) а СтеФанЂ „ма да се ше уздао у свое оруж!е, него на силу Господа, и Бога, и спаса нашегЂ Иеуеа Христа, и на праве благослове и молитве еветогђ Симеона" опет се ,,ше превар1о у своимђ наданБма, него е силомђ победхо странце, и освоио е изгублФне свое земл^ћ." Измиривши се сђ братомЂ ВукомЂ, замоли Стефзнђ св. Саву, да нренесе свете мошта нвиова отца изђ Хилендара у Србхм, у манастирЂ Студеницу. У свомђ пиему, кое е тога ради нослао онђ св. Сави, овапо говори: „ Молимђ те, преподобнБш нашЂ оче Саво, послушаи гласа, кои ти шил^иђ изђ дублБине