Школски лист

21

срца, не презри мое молбе, узми мошти еветогг и иреиодобногЂ (Симеона), учини намг милостб , потруди се, и донеси намт, лепомирисне мошти сватогЂ, да се ироевети наше отачаство доношаемг светБ1 мошти и твоимг доласком-в. 6рт> наша се землн оскврнила нашимђ безакошама, убЈена е крвлн), и ми постадосмо плЉнђ странаца." СветБШ е Сава послушао молбе евог брата, донео е у Србш свете мошти свог-б отца Симеона (1208), СтеФант. е са епископима, свештенацима, и калуђерима изишао на суеретЂ светимг моштима и светомЂ Сави; и са великом-Б црквеномЂ евечаношћу положише свете мошги у кивотб у манастиру Студеници. Сава е, дошавши у Србиго, утврдш ирштелБСтво међу завађеномт> браћомг, и сачувао в млађану србску државу одђ унутрашнЂгЂ раздора и братске неслоге, еа кое е лако пропасти могла. (Свршиће се.)

Мислн о школн к учителБнма. (Наставл$но.) Уали†куЛе и школе на децу. Уиливђ очине куће, и упла†црве школе на децу тако е енажанЂ , и тако ее дубоко и тврдо укорени, да оне навике никад вкше не заборависмо, ш цео доцнии животђ , ма у наивећегЂ евета метеж? и тишми провођенЂ био, ние никада кадар оне мисли и ире« суде, оне тежнЂ и обичае , што ш човекЂ у детинБству у очинои кући и првои школи увати , еаевимЂ свладати, уништити ил' окренути. Отуда бива, да обично деца зван^ и занатЂ очинђ приме , па што су у детинвству подражавашћи и у игри радила , исто то после као зрели лшди са озбилћноети зрелог века раде. За то е по сто пута ерећанЂ еваки , когђ ерећна