Школски лист

59

С. По твомђ е суду Дакле неблагодарноств увек неблагодарностБ, а то увекЂ неправда? Л. Тако е. С. А у место лшбави враћати нелгобавБ и зло? Л. То е 10 шђ горе него неблагодарностБ. С. И што намг е веће добро чинЂно, то е тимђ већа и неправда, држишг ли и ти да е тако? Л. Тако е. С. А кажи ми Лампрокле, може ли на свету ко већи добара одђ кога примити , него што ш деца од сво1и родитела приме ; имамо ла всћи добротвора од родителн. Коме другомг имамо за животђ благодарити , и за оваи светЂ , у коемЂ сва добра и радости уживамо, што намЂ ш Богђ одредио. кохи намЂ е толико мио и драгЂ, да би волили све изгубити , само таи животђ не; то е и узрокЂ, да су закони код сви народа емртБ за наивећу каштигу наредили, когом невалале лгоде одђ зла одвраћаго; а одђ кога имамо животђ него одђ Бога и родителн. Колико бриге и злопате неподнесе отацЂ свое деце ради, а мати — мати 10 шђ далеко више ! Са каквимЂ теретима она дете носи, и чува пре него што е на светЂ дошло, са каквима га и коликимђ мунама и боловима рађа, а како га текЂ онда чува и негуе, на свошма га недрима оддан, све радости свое заради н1зга оставлн безЂ да е икоегЂ добра одђ нЂга дочекала, оно и незна, ни колика му се добра чине, ни ко му чини; неуме ни сво1и нужда ни болова казати, него мора онада погађа, мора часЂ ово часЂ оно да куша, докђ не погоди; 10ш преко свега тогђ смишлн и тража, како ће му и радостб кого начинити, и никоегЂ труда не жали, да само н$му угоди, непитагоћи каква ће 106 отуда хвала бити. Тако се тешко одраншго деца; алЂ са тии нив брига свршена. ТекЂ што дочекаго родителБи, да имђ деца мало оачаго, и до науке дорасте, одма ш почну