Школски лист

60

учити, што сама добра знаго , а чум ли где за човека коегЂ, кош ш овомђ илђ ономђ шпђ бол^ научити уме, они непожале трошка, еве даду,само да нби сретне и честитс лмде виде, то имђ е едина и наивећа брига нБина. Л. ЗнамЂ отацг, и опетт. ми веруи , да ние могућно нФзину ћуДБ подносити. С. Ние да ; та лмди се сложе ст> лудомЂ марвомђ са наиопакишмЂ зверовима; зарЂ е теби несноснин твон мати, него зверЂ кон? Л. Готово. С. Иди ћути; е ли те уела, илђ убола , или се ногомђ на тебе бацила, као што то толико реда учини марва, и онима, што е ране и негум ? Л. То ние; алЂ она изговори човеку речи , кое ние могућно поднети. С. Ние могућно! Сети се Лампрокле шта е она одђ тебе поднела; колико е многи санЂ прекинути морала, колико многу ноћв ока несклапала, колико силну бригу, жалостБ и 6 олђ она за ова илђ оне болести твое поднела; сети се, пакЂ ћешЂ е лако сносити моћи. Л. Н 10и нисамв никадЂ едне речце рекао , што би е у чеетБ увредити могло, а она мени сваки чаеЂ. С. А зарЂ ти ниси гледао глумце, како едан другомђ наигрђе речи а предЂ оноликимђ еветомЂ изговоре, па опетЂ у лмбави живе, зашто и та одђ твое матере, ако ти по кадкад што немило рекие тако неПрИМИШЂ ? Л. Оно е сасвимЂ друго; онде сав свзтђ зна, да оно неиде изђ зла срца и зле намере. С. Тако; па зарЂ ти незнашЂ, да твол мати, баш ако ти по кадкадЂ у ерднви и немилим кого речв рекне, опетЂ теби сва добра жели, више него иком на