Школски лист

61

свету, и већма него што ти га ико жели? Или ти држишг, да твон мати теби зло жели? Л. То не. С. На опетг се свађангв са нбоиђ , и велишг, да е нодносити неможеш-в, матерт., што се Вог зна како забрине, кадЂ ти наиманЂ што позли; што никоегв труда не жали, да ти све нуждно набави; што би тебе господаромт, евегЂ света начиника, кадЂ би нш у власти било; што се сваки данЂ и Богу за тебе моли, за твои животђ здравлЂ и срећу више него за свого, иа ту матерв подносити неможешт. Лампрокле , а да како ћешЂ ти стране лмде подносити, кош ти никаквогт. добра учинили ни зажелили нису; или си се ти зареко, никога непоштовати, ни с ким у лмбавине живити, никога неодтрпити, никомг покоран-в не бити, ни у рату свомђ воиводи, ни у граду сво 1 имђ стареЛ. То не. С. Л мислимђ , да намЂ не само са свошма у кући, него и са суседима и свима суграђанима у лгобави живити валн , ерЂ само тако можемо и одђ нби лгобавв очекивати и надати се да ће намЂ у нужди на помоћи бити. ЗарЂ ти немислишЂ тако? Л. Тако. С. И не у кући и у месту, него и у туђини тако валн. Или е зарЂ теби све едно, и сђ туђиномЂ свађати се в гложити илђ лгобити, и све едно, ако су ти и туђини приателБИ и добротвори илђ непринтелБИ и злотвори? Л. То не. С. Л мислимђ да е по насЂ болб, кадЂ се и сђ нБима сложити уиемо , и нби одтрпити, па башЂ да би насЂ кадкадЂ у злои волби и увредили. ЗарЂ ти немислимЂ тако. Л. Тако, дакако.