Школски лист

62

ввђали , тимт. ће се оно добро семе школски ваука већма и дубл^ у ерце и душу детинш ватати, и тимг богатш и лепши плодт. доносвти. Ал'в ту неби овда ни едант. учителв помислитн емео , да онђ свои посао подпуно чини и извршуе, кадт. само у школи деду учи, и само се о овои науди стара; него би се имао 1ошт. далеко већма стара•ги и еебе за позвана сматрати, на иоучаванм родитела деч !и ието твко као и на дечиемЂ радити. Ово в особито дужвостБ учителн по селима , кои у тешнбои свези негт. варошки, не само еа суседима, него еа свима жителвма стоећи, и тако рећи с' тима у ш>иовимт. кућама живећв, далеко више и прилике и званл на ово имаш. Алг онда се неби ни еданЂ смео одг ирости лгоди поносити одлучавати и одтуђавати, накг за неким'Б празнимт., таштимт., уображенимт. и лудимг господствомђ тежећк ове избегавати ; него би се имао башЂ нвима првближавати , не да нвима равант. буде, него да нби колко е могућно себи равне начини. бсте истина, да велике вештине треба, и попударгн човек бити, и припонуларитету опетт. свое поштованЂ и ауторитетЂ неизгубити , ненарушити, непо* вредити; да велике вештине треба, и ове зрелие лн>де поуччти , и опетг ш са онимђ мађисторскимЂ начиномђ неувредити, незастидити, неначинити 10 шђ тврдоглавие негЂ што су; велике вештине, нби као неотице опоминшћи, учећи, нБима као само свое илђ туђе мн^нЋ давагоћи, и опетЂ наизвестно успети; за све ово иште се већа мудроетв, обозреностБ и предосторожноств, пажнн и времена и места и начина, сталноств и врло тврда намера, удржаван1» и чуванЂ одђ сваке елабости и страсти 5 , коа наилепшу намеру осуети, а ова сва своиства тешко е и кодђ млого стариегЂ, а некмоди кодђ младогЂ учителн наћи. Алђ где е само