Школски лист

156

А кадЂ га Матузала у облацима на светои гори заманг тражаше, указа му се едно иуно сниности красно привиђенЋ: „3 самт> анђео*твогг оца — рече — кои самБ га чувао, и 1ошт. детегомг но рам водио; онг е садт. тамо; доволбно е жавео ту, савршенство е достигао, са тога Богу омиле, те га изђ тогт> живота себи иозва." Ово изрека†дирну анђео землм, и изђ земл^ изађе цветнато бадем-дрво, рани вестникг красногг иролећа. Пре негг што лишће нотера, на голомт. гранм уцвета мио цветг, навешћумћи мило доба. Анђела нестаде, а Матузала, кои и свогђ оца године прими, и међу свима смртнима наивећи век^ доживе, нажаше и лмблише то дрво, кое га одђ тада увект. ономиннше на оца свогг и нЂгове свете науке.

бдва езикословна нгра. (За бувварце) Игра родова и броева. Кадг в учителв децу укратко обавестио, колико родова има, наилакше са местоимениемг мои, мон, мое; онда иште да свако по реду дете по едну речв мушкогг рода каже, свако другу речБ, ком оће, или учителБ одреди место, изђ когг оће те ствари, н. н. изг школе, цркве, авлие, полп, баште, виногрпда, воде, ваздуха и пр. види букварг: предиети за размишлнван^. Кадг су сва деца свако но едну речБ мушкогг рода изрекла, онда иште, да му свако но едну речБ