Школски лист

188

дока, и рекоше: „Оваи е казал : и могу разорити цркву боЖ1М, и за три дана сазидати го." И востдкг лрхЈбреи рече е/и^: ничесоже ли и)к1г1 |1ЛКДШИ, что с1и нд та свид 'ктеЛСТК^10Т2 И уставши ирвосвешгеникг рече му: „ВарЂ нишга неодговарашг на то, што ови нротив тебе сведоче ?" 1ис^сх же молчлше. А Исусв мучаше, ћуташе. И шк -кф ^кх лрх'бреи, рече е/иг(: злклинли та КоГ0 /И2 ЖИК1ЈШ ДЛ ргчеши НЛЛ12 Л!]15 ТМ 6СИ Хр1СГ0С2 Смнг ЕожУи; И онетугоћи нрвосвенггеникт. рече му: „ЗаклинЂмт. те Богомг живимђ , да намг кажешт., еси ли тм ХрИСТОС'5 СБШТ ј Бож!и? Гллголл ел1л' Јисгкг! Ту реклг еси. Окдче глдголм КЛЛ12 шсел-к оузрите Синд челок^кческдго с г кдАци шдесн^К! силу , и грдд^фд нл окллц'к\ 2 нсвеснихг. Рече му ИсусЂ: „Тб1 рече (тако е као што тм рече, н самћ Христост. Сбшђ Божш). Лли л вамт. кажемт. : одсада ћете видити свша човеч1ега где седи с' десне стране силе (силе Бож1е, Бога Отца). и где иде на облацима небескимг." Тогдд дрхУерж рлзтерзл ризу скоа, глдгола, ико Хз'л8 гллголл: чго ефе трев&м скид^ктелеи, се нун^к слушлсте егш. Что кдли тнитсд; Они же шк'кфдкше р"кшд: покиненг естк слтерти. Тада нрвосвештеникг растрза халБине свое говорећи: „Онт. е хулу изрекао, Бога нохулш! Шта намт. требаго вБ1ше сведоци ? Ето садг чусте хуленћ н ^гово. Шта мислите; кое е ваше мнФше; шта му судите?" А они одговарагоћи рекоше: „ЗаслужЈо е смртБ." Тогдл злплеклшл лице егш, и пдкости е-и^ д^кАХ^ ОК1И же зл ллнит^ оудлришл его глдголмфе: ИрорЦ^ нлм2 Хркте, кто естБ оуддреи та . Тада заилговаше лице нЂгово, и накости му чинише, а неки га ио обР аз У удараху (ћушаху) говорећи: „Прореци намт», ногодд нам 'б, Христе, ко те е ударјо?"