Школски лист

189

Штра же кн г ћ скдлшс- ко дкор^к, и прист^пи кг единл рлкмнл глдголифи: и тм в-к со 1исг>сош ГдлУлжскимг. А Иетарт. на полго сеђаше у двору (у авлЈи), и приетупи кђ нЂму една служкина говорећи: , 5 И тб 1 си бмо са Исусомг Галилеицем!" Онг же шкержгсд преда вскми, гллгола : нг в'к/иг, что глдгодеши. А онђ се одрече предг свима говорећи: н е знамЂ шта говоришг. Изшедшг( же ем^ ко крдтшш, оузр^ его дргглд, и гл ^голд сЈ(фи1М2 тлмш : и сеи сћ со 1 ис^соллх Нлзшр^омг. А кадт. изиђе к' вратима, угледа га друга (елужкинд), и рече онш?а што бмлху тамо: И оваи бЂше са ИсусомЂ Иазарлниномг. И плки шкержбСА сг клаткои, мко не зндгс челокккд. И опетг одрече се с' клетвомт.: Не знамт> тога чов^ка. По мдл-ћ жг пристг(пикшс стоАфш р^шл Штроки: коистинг> и ту ш ни\2 еси: ико вескдл твоа ив1г та ткоритг. А мало потомђ приступише они што столху, и рекоше Нетру: Ваистину и тм си еданг одђ нбихђ, ерт. те и говорт> твои издае. *) Тогдл НДЧЛТ2 рОГИТИСА И КЛАТИСА, ИКО Н6 знло чглок г ккл, и лвУе п'к телг козглдси. Тада поче се Иетарт. клети и прпклинИти: „Доиста не познаемт. тога човЂка." И одма иетао зап1зва. И поманј( Петрх гллголг 1исг?сокг реченнми елм!, ико прежде дджг п ктелк некозглдситг, три крлту швержеши сд тне: и изшедх конг пллкдса горкш. И опомену се Петарг речи Иеуеове, што му рече: „докт. петао не запФва, трипутЂ ћешг ме се одрећи," И изишавши на пол15 плакаше горко. Сутр^ жг кмкш^, сок^тг соткоришл кси дрхТерее и сгдрци лидсг Г и нл Јис^сл, гакоч/вити его. И сказлкше его, кедошл и пргддшл его ПонтУискол1г( П мдтј ? *) Галилеици могли су се по говору одт. ГОделца разликовати.