Школски лист

296

Искг^кфе времА, гако дн'п лј Ј клки сг'тк. Хаенећи ее временомт., ербо су дани зли. Сегш рдди не викдите несммсленни, но рлзгм^влите, что есгћ кола Б ож У а . Тога ради не будите несмислени, него разумите што е волн Божин. И нг упивдитесА кжома, ка ншг ж есгк кл^да: но пдче исполнАитесА д$\01М; — и не онииите ее виномте., у коемт. е и блудг; него се изпуните духомђ, Глдголнлре сев^ ко \јгллм-кх 2 " н^шиха и п кснехг д^ Х ^ кнух 2 « косп^ккдмфе и помфе кх сгрдцлх^ клшиха Господеки. — Говорећи међу собомт. у псаамима и поанго и песмама духовнима, певагоћи и ногоћи у срцама вашима Господу.

Сократови разговори, II. 0 слоги и лчобави ме/ју браЛомЂ. бдаредЂ увати Сократт. Ерекрата, о коемт. знађаше, да са евоимт. братомт. Ерефовомт. у евађи и неслоги живлнше, и поведе оваи разговорг: брекрате! зарг си и ти одт. они лгоди, што имт> е прече и милие мртво благо, него живт. рођгни братг. Оио лудо, а оваи разумант.; оно што га иенреетано чувати, крити и за н4га се страшити морашг; а оваи што тебе и твое благо чувати и бранити може; преко тога е Јошт. блага и новаца у свету тушта, а брата нигде и никадч. више ни еднога. Мени е за чудо, да има лгоди, што држе, да су еа свов браће у штети зато ерЂ очино благо са НБима делити мораго, и немогу и одг оногг господари бити; а што онда недрже,