Школски лист

297

да су и са сви суграђана и са свегв евета јошг и у већои штети, ерв и нбиово биаго под-асе слзмл^но немаш. Али тако безуманг нико ние, да неувлђа, да е много лепше, ма сђ манб иманн, али у дружини, и еа милимг кимг, а ту е братг наипречи, у ми)>у, лшбави и радости, него са нгивећимг благолг, г самг, безЂ друга и брата, те безг лгобави и радости живети, хошЂ у ненрестаномг страу, да намт. га ко неотме, или сбогг нЂга и насЂ не убие. А јошг више ми е чудо, кадЂ неке лшде видимг, где странце наимлш и плаћаш, да 1и за помоћнике добиш, и но 1уђини принтел^ траже, да би ш у време нужде на руца ииали, а овамо се одг свое рођене браће одгуђуш, као да имт, небм ови и већи приателБи и болии помоћници бити могли; имаш више вере у туђину, него у своме наирођевиему; раде, башг као да бв1 сзамота и гриота бмло, са своимђ рођенимг слагати се и лшбити. А колико већг то кг слови и лшбави приноси, те смо одђ едногЂ оца и маике рођени, на едни недри одоени, раедно одрастли и одранЂни. Ето и кодђ безумне марве и дивлби зверова видимо, да се тимђ већма едно на друго научи, те едно за другимЂ тежи, што су дуже заедно били; зарЂ уманЂ човекЂ да се тимђ одђ звера разликуе, што се са своимђ иаирођениимЂ гложи и свађа. 1 ошђ видимо и то, да оне, што више браће имаш и лепше међу сооомђ живе, савг светЂ далеко већма поштуе и отликуб, него оне кои никогђ немаш, и да се редка ко на оне насртати усуђуе, а на самце и одметнике еваки. Е. Све истина Сократе, и кадЂ небБ1 узрокЂ свађе ни одђ какве важности био, била би лудоств, сбогг какве годђ ситнице раздванти сз; ерЂ како ти говоришг, братг в велико благо, кадг е такавг као што треба да е; али кадг е онг сасвимг противио томг,