Школски лист

347

томг издаго за оно што ниеу. Тако и тбшђ начиномт. пропада и унронашћуе се една ФалиЈПи за другомт> и богатство и иман4 праотаца прелази изг руку погоспођенБ1хг нашинаца у руке вреднБ1хг туђинаца, а еве збогт. тога што родитеиви неуму децу како валн своме станго сходно воснитати , и што оно држе за воснитамб што е за лгоде НБИховога стаиа наивећа пудоств и наигоре невоспитан1е. (Продужике ее.)

Три гаала безпосленика. Три детета пођу у училиште и путемг рекне едно: „Зашто да идемо у школу, шта ће намт. ученЂ помоћи? — Волт. да идемо у шуму , тамо има различнБ1хг животинБица, пакг ћемо се ст> НБИиа играти." „Право велишг;" одговоре прочи, и нредузму путг шуме. Кадг стигну у шулу, позову они наипре бубице да се сг нБима играго; но ове летећи и зуећи имг око главе нехтедоше, већг една одговори: „п морамг дрва сецкати и немамг ее кадг играти." Друга рече: „н морамг себи у землБи станицу правити." 1оштг друге говорише: „Мб1 морамо себи одг гранчица и траве колебице спралнти, ерг су намг се старе поквариле." Садг дођу деца кг мравшшсу. ОвдЂ е множина грудолгобивБ1хг мравГи тамо амо трчала, и свакш е по што у свого кућицу уиети имао , и кои небБ1 могао самг што свладати , таи е и друге у номоћБ нризивао. Кадг деца виде, да су и гви у послу, оставе ихг и пођу далЂ. Они наиђу садг на силне нчелице, кое по цвећу летише. Но ове су тако хитно одг цвета за цветг нрелегале 3 медг и восакг куниле, и у свои га кош-