Школски лист

338

ницу односиле, да на ове бадаваџ1« ни цогледати нису хтеле. Снуждена пођу деца дал$, ербо ни една животинБица не пристае ст> нвима у игру. Но садг се врло обрадуш , кадЂ чуш где н4ка птичица , радосгно но гранчицама скакутагоћи, весело пева. Они 10и притрче брзо и рекну: „Тм намг, мила, врло лепо певашг, безг сумн^ ћешЂ и волго имати ст> нама се мало помграти." Ал' имх она смешећи се одговори: „Зарч. вбг мислите да а немамг посла? — Л морамЂ моимг малима мушица хватати, и певагоћи успавлвивати ихђ; кђ томе морамЂ мштт. и сђ другимг се птицама надневати и путнике веселити." И сг твшг се удали одт. нбихђ. Изненада зачуе се неко шуштанЂ на страни у некомг чбуну; они погледе уплашено на ону страну, али несмотре ништа. Садг имг далеко не бнше шума онако мила као пре, и едно одђ нбихђ проговори: »0! кадг 6 бг баремг кон веверица изишла, и хтела се сг нама поиграти!" И гле! изг нЂкогг чбуна истрча една и пужагоћи се на едно дрво говораше : „Г1 тражимг ораха и лешнБИка!" „Веверице мила," говорише 10и деца, „ходи пакг донеси и нама ораха !" Но опа скакаше и пужаше се сг дрвета на дрво и негледагоћи на НБихг. „Ха! ево ег кимг ћемо се МБ1 играти!" рече едно одг нБихг , кадг смотри жуборно текућш поточићг; и потрче весело сви кг нЂму. Али имг онг проговори: „Но, л4не и невалдле деце ! Зарг вб 1 мислите да н немамг ноела! — Та л морамг и данг и ноћБ да радимг. Докг самБ малБ1н, напаамг а пола и животин^; а кадг оснажимг, онда терамг воденице, носимг лађе и друге ствари. — Одлазите невалнлцб ! ! Зарг се нестидите, што сте међу толикимг БоЖ1имг створеннма, сами вб ! безпослени?"