Школски лист
398
приноеила е Нвму изг невиногЂ срдашца свога славу и хвалу, кол више вреди одг злата п ирјлтногг мириса, што данашнћимЂ даномг многи лшди Ногу приноее мислећи да ће му тбјмђ угодати, иа ма аако невалнло и раскошно животт. свои проводили. У детшп,скои сво1ои глави представлнла е себи Ммана тако живо као да очима гдеди, како младег†вазореискш слуша и оочитуе свого добру маику, како прилФжно уча дрводелБекш занатг кодђ свога одравитела праведнога Јосифз , како напредуе духомг н премудрошћу предг Вогом'}, и лгодма. Она е мнслено нратила божественога учителн на нЂгово.лђ путоваин) но землви обећанои, и духомг слушала нФгову вауку. кош онђ часг на полм в у гора или еодђ езера Генисаретскога, часг опетт, у великолепномЂ храму Јерусалимскомђ в у помеетннмг зборницама Шдеисквмг проповедаше. Често се она слушаћи прекрас.че науке Спасителфве изт, уста свое миле маике, иредг нбомђ обећала, да ће науци тои следовати, да ће ее по нвои увекЋ владати. Наввећу и неописану радоетБ осећаше она у млађаномв срдцу евомг чушћн каг.о в Нсусг малу децу радо имао, кђ себи иризивао и благосилао ; како е мртву девоичицу ожавјо ; и како е свтна удовичиногг, кога су већг на гроб гЈз ноеили да га саране изг мртвнхг воекреејо, и матерк новратш. У уехићенго свомг завери ее Милана, да ће се одсадг увекг та*о владати да достоиаа буде оногг благослова сг коимг нреблапи СпасителБ и данасг добру децу благосили. Чушћи напоследку, како е Исуег Христосг изг лшбави кг човечхемг роду на крету умрго И умирући убицама своима праштао и за нби се отцу евомг небесномг Богу молхо, и како е страдан&мг и смрћу свохомг емртБ победхо, насг одг вечите сжрти взбав!о и кг себи привео; Н1а се могла Милана одг суза уздржати, и заветовала се нредг икономг распе-