Школски лист

399

т0Г а Христа Сиасителн, да ће Нбму, кои е еебе васт, ради жртвовао, нрегторучити савт> животђ свои и онако се владата као што намт. О нђ у еветомг еванђел!Ш свомт> заповеда. Тако в добра мати учила свого ћерку да Бога и Спаеатела свога позна и лгоби. Иконхн е добро знала да само онаи човект. Бога лшби, кои свое ближнб лгоби, и зато ее зарана ностарала у млађано срдашце свое кћери улпти лгобавв кт, евима лгодма, а нре свега лгобавв кђ родителБима. матернбомђ својомђ лгобави према кћери, придобила е она себи детинБСку лгобавБ нЂну. Отца е Милана редко виђала, ербо е онт> ионаивБипе у воиеки бвшао, али е мати чеето о нЂму говорила, и зато га е Милана исто тако ка) и матерг волила. Кадг 6 б 1 10 и матн рекла: „Урвди то и то, да се могу ст. тобомЂ отцу похвалити, кадЂ кући дође," то е Милана наша срдцемг и душомг радо урадила посао таи, да само отацт. с г б нБоме задоволинг буде, Предг дворцемЂ бБ1ла е една бресквица, а кнезг Бранисла†радо е ео брееака. Ккдг ова бресквица роди, Икон1н обере с г б н-ђ нрекрасне бреекве и подели ихт> на трое, себи мужу и кћери, придодавши ове речи: ,,Л ћу мои део отцу по клонити!" На кое Милана весело рекне: „И н ћу мои део отцу дати!" и ст> великомт> радошћу поређа она еве брескве у котаричицу и пошлЂ отцу. Кнегинн е имала обичаи сиромасима и неволБнима у новцу I? у рани малостинго давати. Чеето е она нреко евое кћерце ово богоугодно дело милоети извршавала, зато да се ова зараоа научи оеећата оно блаженетво кое обузвма сваку милоставу душу, и свако милосрдао хриетјанско срдце. Кнегина е умела свои Милану побудитв на сажален^ према беднвшт. страдалницв1ма 8 и нго до тога довести, да свое угодности радо и драговолваз жртвуе за одлакшати и утолвти б-Вду и аде страдалаца. бданпутт, на дннђ