Школски лист

413

јои купи грабјњице, кантицу к оетало оруђе вртареко, и одреди за нш неколико леица. Ту а садт, бмло за малу Милалу доста поела одђ првога пролећнога дана, кздђ бадемт> и дренЂ цвдтати поче, па докгодт, у есенћ лишће сђ д за опало те. Она е ођ вееелимг срдцемЂ ееменЂ прибирала и сгала, бражлБиво залввала и плевила евоа леице, и грагаакг на тачке пушта ла. Али ее Милава наирздГе сг цвеЂемт> зг^бавлнла, л матери в н^нои то врло мвло 6 бгло, ер& е она сматрала цвеће за знакг врлина девончкихг. Милана се веома обрадуе, кадЂ види, да 10и н^жнми рукоеадЂ н $ нђ лгобка лмбичица, оваи прввш дарг красногЂ продеца, цвета. Плавми зумбулЂ, бела лала, шаренвш карамФИЛЂ и румена руншца, еве то иза руке нЂне као обаано напредоваше. 1 оштђ се већма обрадув Милана наша кздђ е грашакк, когђ е еама свохомђ ручицомЂ нотла, на столу видила и ела. Томђ приликомЂ мати јо похвали за трудЂ нћнг и повлони 1ои едну лепу иконицу, на којои су подђ образомЂ матере Бо}к1е, ови стихови написани бв1ли: ,,Радиноств е благо дЂвончко, Благосло†е труда плодђ. Нскђ ее кити сђ чимђ е коме драго, Тб1 се дичи с' сђ зноемЂ труда свогђ." Као што ее добра мати старала да 1ои кћерца увекЂ у поелу буде, и као што е умела нослове мевнти, да небБ1 ее еве еданЂ те еданЂ посао малои Милани доеад10, ието тако знала е оиа добро да е за децу и за све лк >де нужданЂ и одморг. Два —трипутЂ сваке неделђ смела су на уречено време добре сеоеке девоичице у дворацг доћи и сђ МиланомЂ се еиграти, а Лодбица кћи едногЂ старогЂ дворекогЂ елужителн бмлз е Миланинг еаиболн другарица. Милана 6 б 1 евагда другарице евое наипре зломђ поелужила, па