Школски лист

414

онда бм мало преле, ил' бгл имђ којо библичау повеств приповедала, па бм ее после у врту или зими у соби сиграле. Кнегина е децу ненрестано предт. очвма имала, на нби мотрила, и разговорт. нбиховђ неприметно слушала. Она е нби и у сигранм упућивала, и заала е саму игру тако уредити да деци на користв служи. На оваи начинт. израдила е ова то да Јои е кћи увекБ весела, животна, окретна, добро расположена и свагда на добро склон^на бвма, а то е при воспитанш одт. врло велике важности. Кад г б е Милана већт. дванаисту годину навршида бБиа, поручи еданпутЂ изђ воиске кнезг Браниславг своши супруги, да ће о Ђурђици с г б многомђ гостгодомђ СрбскомЂ доћи да свеца свогђ у своме дзору прослави. Иконин се томе одђ срдца обрадуе. У дворцу бнше една стародревна црквица светога Ђурђа. На позивђ кнегинБинЂ у очи самога праздника дође старми владика ТеоФанЂ сђ многимђ свештенствомЂ те одсдужи свепоћно бдеше, на комђ е и Милана сђ свошмђ матеромЂ одђ почетка па до крал станла и свете песме сђ побожношћу слушала. Касно у вече приспе и кнезг са сниномђ господомђ СрбскомЂ, ком позвао беше на славу свеца свога. Сутра данЂ пошто се служба у црквици свечано одслужи сви гости сђ домаћиномЂ оТИ ДУ У дворану обедницу, гди е на поставлТшомЂ столу горела воштаница, а предЂ нБоме бнше колачЂ и свечарско колбиво . Бранисла†изведе кнежевскомЂ сташо слично обучену единицу свого, и представи е своимт. гостима. Свима се она особито допадне. Воиводе и другови Бранисдавлћви жаллху што н!е мушко, да временомђ гоначкогЂ свогђ бабаика на боиноме полго замени; младићи се дивллху виткомђ стасу и лепомЂ узрасту н1ј|(ом - Г), а госпође похвалБиваху умилптостБ и учтивостб сђ ко1омђ ихђ Милана предусреташе, и немогаху се доводбно начудити, како Јои руво и драгоцЂнми на-