Школски лист

442

сведоЧ10 да му обште благо много већма на срдцу лежи, него матергално благостанф свое, и свое собствене породице. Онђ е доиста за родт. свои живјо, ал' сђ ТБШТ. и своима така†споменЋ остав1о сг кадаимЂ се редко кон породица Србека дичити може, и <;еби вечитвш споменЂ благодарности у срдцу народа Србскогг оставјо. Умрго е великш оваи мужг у 70. живота свогг годеши , 8. Фебруара 1826. оставивши после себе супругу Софш рођ. Павловићг, кћери: Анну, Александру, 1осиФу и блену, и единца свша Нкова. Тело нбгово бвгло е одг св1го Сомборскихт. свештеника у саборнои Свето -Георпевскои цркви, у присутству тадашн1згЂ кралФвскогЂ пов^реника за СомборЂ Андр1е Фораие СоборсинскогЂ и многоброиногг народа опонно, вогом -Б е приликомЂ парохЂ Сомборекш и катихетЂ СрбскогЂ педагогшскогЂ заведенјн, садашнв1и Вб 1сокопреосвештенвшЕпископЂ Новосадско-Бачвш, и НесторЂ СрбскихЂ педагога ПлатонЂ, говор1о надгробно слово у похвалу покоиника, сврху текста: „Прш^дрУи бо сб0их2 лмд6х2 ндсл^дитх б^р^, и ил1а 6гш ЖИБО бј (дет2 во Слово ово, изђ коега е и ово животоиисаше извађено, печатано е у Срб Лбтопису год. 1826. Части III. Тело безсмртногЂ Мразовића сахранЂно е на великомђ гроблш СомборскомЂ предЂ вападнБ1 врати свето-Успенске црквице сђ десне стране. ВлагодарнБШ сбшђ и кћери подигли су свомђ незаборавл^номЂ родителш каменитБш крстЂ, кои означава место где земни остатци блаженоупокоеногЂ великогЂ мужа 0' вогг почиваго.