Школски лист

444

Колико е кокошђ полезна живина валн видити северне Французе, где по селвма близу вароши и гвоздеши путова многи лгоди по три до шеетг илнда ко^ кошиш пате, и само одг тога живе, и богате се, ни на што друго и немислећи, Оћеш' ли да видишђ, колико е користно у већемЂ мношству кокоши патити, узми на рачунЂ две или три стотине, метни одђ сваке само по стотину аа на годину, и продаи ихђ у згодно доба само по три нозца парЂ, а остави едну или две иладе нн за легло, и одрани одђ сваке илнде само по осамЂ стотина пилића, те ихђ у згодно доба продаи само по четрдесетЂ или педесетЂ новчића парЂ, и метни ма читаву трећину тогђ новца на трошкове, видићешЂ и учудићешЂ се коликш е добитакЂ само одђ те две три стотине, а да коликш е одђ илнде и више илнда кокошиго? Тешко ћешЂ едне економске струке наћи, кон толико големе интереее доноси. По варошима, где ние ни простора, ни траве и добре воде, и где се сва рана куиовати мора, ту врло скупо стае кокоши натити. У затвору држана кокошђ пождере много више, него што е вредна. Варошанина кошта свако пиле кое онђ одрани, и свако не, кое онђ одђ свои варошки држани кокошиго добие, десетг пута скуплб, него што ихђ на пинци бирагоћи добити може; али по селима и домазлуцима, где има траве доволвно, и гумни, где е марве и ђубрета и помиа доволбно , где кокоши цело пролеће, лето и ееенЂ шта чепркати имаго и са онимђ се ранити, што би другчие нропало, ту е сасвимЂ други есапЂ. Само валн и овуда множину кокоши умерити по величини домазлука, а наивећма пазити, дал' е и згодно место за продгго. Когодђ ихђ толико много држи, да рану куповати мора> одма е много трошка, 1 ошђ ако ихђ и више занати, него што ш нродати може, онда е тешко сђ добихК0МЂ. —