Школски лист

450

ако говоримо да немамо греха, то варамо еами еебе и нема иетине у нама. (I. 1ов. 1. 8.). Нема човека, кои не бм 6б10 грегаанг, па нека бвг 6бмо и у некимг малимЂ евакидашнБимЂ елабоетима; дакле евакш е дужант. емирено у духу каннн и са екрушенимг ерцемЂ предЂ евевишнБимЂ изговарати реча те, да 6 б 1 му Онг опроетио грехе. Осимђ тога мб1 признаемо у томђ прошенјго, да се само онда можемо надати, да ће нзмђ се опростити, кадт. сами радо опраштамо другима, неправедно 6б1 бо бБио, да нама Вогт> прашта дугове наше т. е. грехе, коима смо нарушили законЂ Нђговђ , а да мб1 другима не праштамо. Еао годђ што мб ! евакји данЂ имамо потребу и нужду молити се Богу, да намЂ милостивђ буде, те да намЂ опрости, што смп згрешили, исто тако дужни смо готови 6б 1 ти опрагатати увреде и елабости 6лижнбихђ нншихђ . ТаковммЂ само начиномђ можемо умекшати правоеудие божие. „Ако опраштате лгодма грехе нбих ве , опростиће и вама отзцђ вашЂ небеекји." У шестомЂ прошенјго: „и не ккеди ндсх ео искгЈшенУе," молимо Бога, да 6 б 1 онђ укрепио духг нншђ и благодати Својомђ помогао намЂ победити искушеН1а света, ђнвола и тела, или да 6 бј ихђ коначно удалио одђ насЂ, ако нревазилазе снагу нагау. — ПодЂ именомЂ евета разумевагосе лгоди лакомБ1слени, грешни и безбожни, сђ коима смо обвезани живити и имати свошена, и кои не редко стараго се са своима лажнима мБшлима и правилама одвратити насЂ са пута добродетелБи. То е таи еветЂ, кои не хтеде познати и примити „евТ >тЂ ИСТИНБ1", т. е. 1исуеа Христа. А подђ именомЂ тела разумева ее похотђ наша; то е законЂ, кои мбј осећамо у удовима нашима, и кои се противи закону разума и духа. (Рим. 7. 23.)> Дела тела или плоти есу по слову А. Павла: страет&