Школски лист

494

видити, и блажену вечностБ завдно проводити!" На то уиукне, ерг е већт. тако оелабила бмла, да е едва говорити иогла. „Драгш Браниславе, вернБш друже мои, — одморивша се продужи говорити, — ово 6 наша едина кћи, наша добра Милана. Н ти неоставлнмЂ ни едне живоплсане слике свое, али ти у овои нашои кћерци оставлнмт. живу слику, истоветно подобге мое. Она нека ти буде наиболвш споменг мое кђ теби лгобави. Н самБ се старала да к> добро воспитамг. Садт. го теби предаемЂ. Т б 1 1ои буди одсадЂ и отацт. и маика. Тб1 е одсадт. воспитаваи у духу свете евангелске науке, и доврши нЂно воспитан1в. Поклони 1ои отачаску лгобавБ у онои мери, у когои си досадЂ мени указивао супружеску лгобавБ, за кого ти ево садт. на самрти мо1ои одђ срдца благодаримЂ." „Тб 1 си сладка кћери мон досадЂ свагда ббиа добро дете свое маике, буди и одђ селе добра. Лгоби Бога, живи по науци СпасителЂвои, чини добро и клони се одђ свакога зла. Поштуи отца свога. Онђ е у ратовама често великои опасности изложенЂ; ако се кадЂ по несрећи догоди да рана допадне, ТБ1 га сама двори и надгледаи, кадЂ а то одђ садЂ више нећу моћи чинити. — Боже благш! саслушаи моео последнго молбу, чуи последнго желго матерн^га срдца! Сахрани го Господе одђ свакога зла, и настави го на онаи правБш путЂ, кои приводи кђ Теби, источнику свакога добра." ОтацЂ и кћи огрезну у сузама. Умирагоћа састави мужевлЋву и кћерину руку заедно, и држеБи ихђ сђ своимђ ладнБШЂ рукама проговори: „Насв трое 6 б1ли смо на овоме еиету едно срдце и една душа. Богђ ће дати, па ћемо то исто и на другомг свету 6 б1ти. Смртв ше кадра раскинути свезу лгобави наше. Мбг ћемо се на небу опетЂ видити, и тамо ћемо,