Школски лист

504

Одма издамг заповеетћ да сви момци на ногу буду, да се мштђ тогг вечера кренемо нђ Врестовцу, а напредг пошл$мт> двоицу да извиде задржава л' се Страшимирт. гдегодт, на путу. Ови ми донесу поводбт гласт. да се Страшимирг сђ друштвомЂ у некои ноточннчи недалеко одђ мое ханте весели. Похитимћ дакле сб моима тамо, обиђемЂ поточннчу и заседнемг у краи пута, коимђ е Страшимирг сг своима проћи имао. Мало затимт. ови добро наквашени сђ великомг викомђ и певанком -б крену се. М б 1 ихђ еа свхго етрана нападнемо. ПунЂ месецг 6 б 10 е већг високо одскочЈо и нама лепо светлш, те смо добро могли лгоде Страшимирове разпознати. Страшимирг, кое збогг тога што се овомђ изненадномЂ нападаго надао ше, а кое збогт. тога што су му лгоди пјнни 6 б 1 ЛИ, врло се хрђаво држао, и по кратком-в одпору принуђенЂ буде у бегству спасеше тражити. Л самв га сђ нЈговимђ лгодма заедно ухватити и потуЋи могао, али се смилуемЂ на нби и пустимЂ ихђ некЂ беже. МећутимЂ мои момци раздреше узице сђ коима е Марко везанЂ бвхо, скину га сђ непр1нтелБСкихЂ талБига, на коима е дотле лежао, и даду му здногђ непрЈнтелБскогЂ конн, кои е свогђ госу сбац10 6 бхо. Сђ ускликомЂ вратимо се у БраниелавацЂ. РадоетБ добре Смиллне и мале Лгобице неда се описати; но а самБ се 10 штђ већма радовао. 0 та наивеће блаженство осећа човекЂ, кадЂ ближиФга евога одђ незаслужене беде избавити може! „Да небБ1 СтрашимирЂ у будуће Марка злоставити могао, задржимЂ га л при себи. Тбг се добро ономинФшђ драга Милано мон, да е онђ сђ женомЂ и кћеромЂ све до пре две године овде кодђ насЂ у Браниславцу жив1о. Преклане добБ1е онђ у 6 б1тки рану и ностане за воену елужбу неспособанЂ. Но ипакЂ нехотећи безполезно живити изнађе онђ у шуми неку